Kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje životne sredine i racionalizovala eksploatacija prirodnih resursa poslednjih decenija nasuprot modelu linearne ekonomije razvija se model cirkularne ili kružne ekonomije.
Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, sprovelo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.
Kosjerić je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomskim razvoj zajednice na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u opštini Kosjerić.“
U aktuelnoj Strategiji održivog razvoja, opština Kosjerić se opredelila za ulaganje u nekoliko sektora: poljoprivredu i ruralni razvoj, društveni razvoj, razvoj privrede, razvoj turizma i životnu sredinu.
Za implementaciju koncepta cirkularne ekonomije mogu biti značajni planirani programi za dostizanje strateških ciljevi, i to pre svega programi za:
– unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj zajednici,
– efikasno iskorišćenje drvne i agro-biomase kao najprisutnijeg obnovljivog izvora energije,
– unapređenje tehnologije proizvodnje i jačanje sektora poljoprivrede za kreiranje poizvoda više dodate vrednosti uz upotrebu lokalnih sirovina,
– prilagođavanje proizvodnje sa principima očuvanja i zaštite životne sredine
i drugo.
Kosjerić se može pohvaliti zadrugom koja je uspešno primenila kružni model poslovanja – od tropa jabuke (ostataka posle ceđenja pri industrijskoj proizvodnji soka) članice zadruge proizvode voćno brašno.
Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Kosjeriću neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, koji su oslonjeni na njegovo ponovno iskorišćavanje. Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije.
Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima i stručnjakinjama u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacijama o cirkularnoj ekonomiji i deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta i nalazi istraživanja u zajednici.
Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Kosjeriću“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.
Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.
Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.
