Петак, 21.07.2017. Званична презентација Општине Косјерић

О Косјерићу...

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.083 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Косјерић се налази у западној Србији, на пола пута између Ваљева и Ужица. Од Београда је удаљен 136 km. Кроз град пролази магистрални пут који, на северу, чини везу са Подрињем, Војводином и даље, са Средњом и Источном Европом. 

На територији општине налази се близу стотину културно - историјских споменика. Црква брвнара у селу Сеча Река један је од највреднијих културно - историјских споменика. Подигнута је у 15. веку, више пута паљена и обнављана. Данашњи изглед добила је у време Карађорђа, 1812. године. У цркви се налази неколико веома вредних експоната: већи број икона, "Златне двери" донете из Херцеговине, путир из 1812. године и реликвија донета из Свете Горе.

У средњем веку, овај крај је био у саставу државе Немањића све до пада Србије под турску управу 1463. године.

Током наредна два века овде су се једнако као и пре Турака укрштали путеви, који су водили од мора ка Западној Србији и ка Подунављу и истоку. Каснији ратови Аустрије и Турске прилично су проредили становништво, које је бежало у друге, безбедније крајеве и тамо остајало.

Тачно време насељавања подручја данашње општине Косјерић тешко је утврдити. Осетнији долазак становништва почео је у другој половини 18. века, уочи познате народне побуне познате под именом Кочина крајина. Углавном су се досељавали људи из Црне Горе, источне Босне, са Златибора и Таре. Најстарији досељеници населили су, пре осталих, места Варду, Таор и Маковиште.

Сматра се да најстарији досељеници потичу из породице Косијер. У предањима из ранијих времена каже се да је Антоније Косијер дошао из Косијера, из Црне Горе, и довео своја три сина. Затим су дошли Јован Баронин, из села Баре, и његова сестра са седам синова. Забележено је да је било досељеника из села Диваца и из Црногорског Колашина. Документи су још прецизнији. У Косјерићу се, 1854. године, уз своју друмску механу, настанио извесни Антоније Радојевић. Овај корак охрабрио је остале трговце и сељаке да на истом месту, саграде куће и дућане. Касније је, ширењем насеља, Антоније Радојевић успео да срез премести из Ужица у тек стасало место.

Косјерић је почео убрзано да се развија тек 1882. године иако му је у томе сметала близина већих места каква су, у оно доба, били Ваљево и Пожега. За варош је проглашен 1893. године а за град тек 30. априла 1966. године и убрзано се развија од проласка пруге Београд-Бар 1972. године

 

 

borba protiv sive ekonomije

 

Нови број - 10/2017
  (16.06.2017. г.) 




 
-------------------------------------------------
 
-------------------------------------------------

 

A- A A+

izbori 2017

 

cobanski dani logo

 
 

 

Временска прогноза

vremene logo